Dva puta više vršnjačkog nasilja u Novom Sadu

Da su kazne veće za maloletne nasilnike i njihove roditelje onda bi se nasilje smanjilo.To važi isto i za škole koje prikrivaju to nasilje zbog tobož dobrog glasa,čast izuzecima.Slučaj dečaka Alekse iz Niša koji je izvršio samoubistvo zbog nasilja u školi trebalo je da bude primer svima i prekretnica u borbi protiv vršnjačkog nasilja.Ipak partijska pripadnost direktora i nezameranje sa svojim članstvom je bila ispred ovog sve većeg problema.Zato nam se to i dešava po školama.

Bio jedan mali tatin pa besan u božiju mater. A tata mu njuška neka, pa ne stiže da se bavi detetom. Pokušao da maltretira i moje dete, ja mu debelo zapretim i ono se smiri. Ali ne lezi vraže, njegov sadizam nije mogao niko da uguši. Ima on i brata, pa eto porasla deca i roditelji su verovatno ponosni na njihov status kriminalaca. Prvi je već zaglavio kao maloletan lepu kaznu od 4 godina.
E moj dragi roditelju!
Još da dodam da prosvetari nemaju baš neki autoritet, jel ako čika direktor kaže no, no, ne diraj tog i tog. onda je to ZAKON!!!

Ima veze sa školama, itekako, ne govorimo o većoj deci koja kupuju alkohol i idu u kladionice, govorimo o manjoj deci, od I razreda koja od svojih vršnjaka ili onih par godina starijih trpe zlostavljanje po dvorištima, hodnicima i WC-ovima škola, jer nastavnici žmure na takve stvari: UKLIZAVANJE PO NOGAMA, "LOMILIŠTA" KRAJ RADIJATORA, ULAZAK STARIJIH ĐAKA U WC-OVE DOK SU MLAĐI TAMO, JER WC-OVI NE MOGU DA SE ZATVORE JER NI NEMAJU KVAKE, ULAŽENJE STARIJIH ĐAKA U UČIONICE KOD MLAĐIH I UZIMANJE I UNIŠTAVANJE NJIHOVIH STVARI, SEDMACI I OSMACI JURE MLAĐU DECU PO HODNICIMA NE BI LI IH IŠUTIRALI PO STRAŽNJICAMA, O VERBALNIM KONFLIKTIMA NE VREDI NI GOVORITI... Da li si bio nekada u školi za vreme odmora da vidiš kako izgleda u hodnicima, nastavnici se prosto sklanjaju da ne bi njih deca gurnula, dok se gurkaju međusobno. Možda ti to ne smatraš problemom škole? Da ima dežurnih nastavnika po hodnicima, sa zakonskim mogućnostima da reaguju adekvatno situacijama, vrlo brzo bi se uveo red i 90% ovakvih "beznačajnih" stvari se ne bi dešavalo. Ali, oni su zauzeti štrajkovanjem oko jubilarnih nagrada i povećanja plata, jer mnogo rade, a malo su plaćeni, a probleme dece neka rešava neko drugi, pa imaju, valjda, roditelje!?

Vidim napali ste po školama, isto kao što su i novinari to uradili. Pitam vas koji se uopšte procenat tog nasilja odvija u školi? Najmanji mogući. Deca nam idu u kladionice, kupuju slobodno alkohol i cigarete u radnjama, droga je svuda oko njih. A šta vi dragi sugrađani radite povodom toga? Koliko od vas koji radite po radnjama ili kladionicama zabranite maloletnom licu da nabavi stvar koja mu nije dozvoljena? A roditelji su posebna priča, ne zna se da li su gori bogataši ili siromasi, svako na svoju stranu. Nema ljudi u ovoj državi ništa dobro ni za koga od nas, jer ni mi sami nismo dobri za sebe i svoju okolinu, a najmanje smo dobri za našu rodjenu decu.A verujte mi da neće dobro biti kada ta deca odrastu sa ovakvim moralnim i etičkim shvatanjima sveta kao što imaju danas.
P.S Ne misim ni da je u drugim zemljama gore nego kod nas, jer ipak mi u svemu kaskamo za svetom pa i u tome, pogledajte iz koje je godine film Kids koji je realno prikazao stanje u Američkom društvu još tada.

Pritom, naglašavajući, da se ne radi o kazni, nego o njenom sopstvenom izboru, jer - svaki postupak nosi određene posledice. Elem, ni škola - kakva je danas, ni porodica - kakva je, najčešće, danas (često razorena, ili moralno i duhovo dezorijentisana, ili - smoždena problemom pukog preživljavanja), ne daju pravi odgovor na ovaj problem. Pa ni "post-ratni sindrom" ne objašnjava sve. Čak ni organizacije kakve postoje i na Istoku i na Zapadu (opšti naziv: za duhovnu i moralnu obnovu društva, sa značajnim fondovima), na žačost, ne mogu rešiti (same) problem OPŠTEG porasta nasilja u društvu, pa tako ni (DRAMATIČNOG porasta maloletničkog nasilja; a ta deca će sutra biti nečiji roditelji!; kog i KAKVOG potomstva?!) Opet iza svega dolazimo do DRŽAVE, a naše je bez strategije u bilo kojoj oblasti - od Kosova, privrednog oporavka, kulturne politike, do svega ostaloga. Zato nam se crno piše... a na žalost, i našoj deci, koja će živeti u sve bolesnijim socijalnim uslovima.

Žena i ja imamo sestričinu. Dete je dobro, ali okruženje je užasno, a mala - dete razvedenih roditelja - nema razvijenu samosvest i podložna je uticajima. Te počinje da beži sa časova, da gubi prosek, da laže o tome, da... OK, u školi su spremni na saradnju. Ali smo joj predočili prostu činjenicu: ako imaš problem - obrati nam se, razgovaraćemo, učiniti sve da ga rešimo (pa sve do moguće - na daj Bože - narkomanije, neželjene trudnoće i sl.). Ali, ako budeš "markirala", lagala i tome slično, sama sebe isključuješ iz mogućnosti da se upišeš na fakultet i stekneš visoko obrazovanje. Elem, još jedna laž, još jedan neopravdani izostanak, i počni da razmišljaš o nekom zanatu, pošto ćemo te od jeseni prebaciti u neku školu koja ti daje mogućnost da radiš sa 18 godina.

Slažem sa izjavom Jovanovića: jer uskoro ćemo imati više obezbeđenja nego obezbeđivanih. Problem ne počinje u činjenici da je miloševićevski režim učinio nešto za šta Miloševiću nikada ne bi bilo ni suđeno (da je dočekao kraj istog u Hagu), a to je inverzija društvenih vrednosti i društvenog morala i što je "talog društva" izbacio na površinu. (Pa tako danas, recimo, Mišković, ne ide na sastanak sa Tadićem, nego Tadić odlazi kod Miškovića, kad mu ovaj pucne palcem; ko je tu kome "šef"?)Što danas roditelji moraju da muče muku u vezi sa dilemom: ako vaspitam dete na osnovama tradicionalnih građanskih vrednosti, osuđujem ga da bude gubitnik; a kako da ga vaspitavam da postane "krimos"?

Problem je i u kućnom vaspitanju, ali i u radu, odnosno neradu svih zaposlenih u školama. U "naše vreme" postojali su dežurni nastavnici, koji su na svakom odmoru šetali hodnicima, izlazili i u dvorište, pa nikome nije padalo na pamet da pravi *ranja. Sada su nastavnici na odmorima u zbornicama, uveli su kamere i privatno obezbeđenje (koje dodatno plaćamo) u vidu jednog čoveka i "rešili problem". U našoj školi su čak imali ideju da roditelji svaki dan dolaze da dežuraju po hodnicima i prave reda. Još samo da nam ponude i deo plate što obavljamo njihov deo posla, pa da prihvatimo, i ovako već dovoljno radimo sa decom kod kuće gradivo koje oni treba da urade, ali od mnogo obaveza, ne stižu. Ne znam zašto ne štrajkuju da dobiju veća ovlašćenja u slučajevima sa problematičnom decom, imali bi podršku 99% roditelja, niko od nas ne voli da nam neki mali gilipter maltretira dete na odmoru ili posle škole.

Poštovana gospodo odbornici,
ja već sada, na žalost, mogu da Vam kažem kako će se stvari odvijati.
Škole će poslati izveštaj da su SVE učinile kako bi SPREČILE i SUZBILE vršnjačko nasilje, ali je to SVE izuzetno malo jer ih zakonska regulativa ograničava da bilo kakav pomak naprave po tom pitanju. Tako da, "žao nam je, mi smo tu nemoćni...
I lakše nam je da se krijemo iza pravilnika i zakona i dozvoljavamo da nam nastavni plan i program, red i mir, pojedinačna prava svakog učesnika u obrazovnom procesu i BEZBEDNOST budu UGROŽENI, nego da svako on nas, pojedinačno (na prvom mestu direktori i PP službe), RADIMO SVOJ POSAO i nadjemo načina da se stane na put bilo kakvoj vrsti ponašanja koja nije primerena, ne samo školi, već i bilo kom drugom segmentu društva."
Slučaj "roditelji" je u velikoj meri BEZNADEŽAN ukolko se, i dalje, bude računalo na pojedinačnu ODGOVORNOST i SAVEST svakog od njih. Da se razumemo, da pojediti roditelji na to daju i pet para, njihovo dete ne bi ni došlo do škole sa poremećajem ponašanja.
Dakle, ne treba da tražite izveštaj o tome ŠTA SE URADILO, nego o tome ŠTA ŠKOLE MISLE DA TREBA KORIGOVATI u zakonskoj regulativi i sl. kako bi se zaštitila PRAVA SVIH učesnika u obrazovnom procesu, a ne samo onih koji su JAČI.
Mada, ne vidim da će bilo ko SASLUŠATI (a kamo li poslušati) šta škole imaju da kažu, jer nadležne institucije, zadužene da se bave obrazovanjem milih nam potomaka, žive u DIZNILENDU, tako da nemaju šta da se bave i uvažavaju mišljenja OBIČNOG PROSVETNOG RADNIKA, već će mu vrlo rado objasniti da škola u skorijoj budućnosti i NEĆE BITI POTREBNA, jer su naša deca, zajedno sa svojim roditeljima dovoljno sposobna da se samoobrazuju, svako po svom nahodjenju!

treba početi sa izbacivanjem iz škola. da škola postane privilegija a ne robija. Pa kada neki mali pajser napravi više od 2 prekršaja, ajde sine napolje iz škole pa u popravni dom. ne zove se džabe popravni. Pa kada budu znali da ne mogu kako im se ćefne, biće reda.
verujte mi na reč.